1. Decak je kupio blok za crtanje i platio 10 dinara.Koliko dinara treba da plati za 2 ta ista bloka?

2. Dva decaka nasla su na putu 10 dinara. Koliko ce dinara naci petorica decaka?

3. Cetiri kosaca pokose livadu za 2 dana. Za koje vremece tu istu livadu pokositi 8 kosaca?

4. Cetiri seljaka isla su u grad. Usput su sreli dva seljaka. Koliko je ukupno seljaka islo u grad?

5. Gorelo je 6 sveca. Cetiri se ugasile. Koliko je sveca ostalo?

6. Sedmoro brace ima po jednu sestru. Koliko je tu ukupno dece?

7. Sta je lakse kg vate ili kg gvozdja?

8. Dva sina i dva oca pojeli su tri jajeta. Koliko je jaja pojeo svaki? 

9. Na stolu se nalazi gomila bombona. Dve mame, dve cerke i baka s unukom su uzele  po jednu bombonu i nestale su sve bombone iz te gomile. Koliko je bilo bombona?

10. Koliko ima prstiju na dve ruke? Koliko ima prstiju na deset ruku?

11. Donela mama u korpi pet jabuka i rekla deci: "Vas je petoro. Podelite jabuke tako da svako od vas dobije po celu jabuku i da jedna jabuka ostane u korpi". Deca su se dosetila i podelila jabuke bas onako kako im je mama rekla. Kako su to uradila?

12. Par konja je preslo 20 km. Po koliko je kilometara presao svaki konj?

13. Na ogradi je bilo 6 vrabaca. K njima su doletela jos 3 vrabca. Macka se prikrala i uhvatila jednog vrabca. Koliko je vrabaca ostalo na ogradi? 

Zemljoradnik je prodao 100 glava rogate stoke: krava, volova i teladi za 100 dinara. Krave je prodao za 2 dinara, volove za 1 dinar, a zelad za pola dinara.

Koliko ima krava, koliko volova i koliko teladi?

 Troje prijatelja je razmisljalo o jednom problemu. Ko je od njih upravu?

 Zasto je rucka od pegle napravljena od plastike?

Viktor:  Zbog lepote. Da ne opeces ruke.

Boris: Drvo i plastika su losi provodioci toplote, zato kada se metalni deo pegle veoma jako zagreje, plastika ostaje hladna.

Ana:   Mozda ste vi upravu, ali ja mislim da to zavisi od ekonomije metala pri izgradnji pegle.

Zasto su dugine boje tako rasporedene?

Mi obicno za dnevnu svetlost kazemo da je ,,bela,, i nazivamo je belom ili Suncevom svetloscu. Ova svetlost je, medutim, mesavina boja. Kada sunceva svetlost padne na ivice ogledala ili na ivicu staklene prizme, ili na povrsinu mehura od sapunice, mi u toj svetlosti vidimo boje. Bela se svetlost razlaze na razlicite talasne duzine, koje mi vidimo kao crvenu, narandzastu, zutu, zelenu, plavu,ljubicastu. Ove talasne duzine stvaraju spon paralelnih pruga, tako da svaka boja postepeno prelazi u sledecu. Taj spon boja nazvan se,,spektar,,. U njemu je crvena boja uvek na pocetku, a plava i ljubicasta na kraju. Ovaj raspored nastaje usled razlicitih talasnih duzina ovih boja. Dugine boje su boje spektra. Ustvari, duga je veliki polukruzni spektar koji je nastao razlaganjem Sunceve svetlosti.Kada sunceva svetlost ude u kapljice vode, ona se u njoj razlaze isto tako kao kad padne na staklenu prizmu. Tako u samoj vodenoj kapljici mi vidimo razne boje koje idu od jednog njenog kraja do drugog. Jedan deo ove obojene svetlosti odbija se u kapljici i ponovo iz nje izlazi. Svetlost izlazi iz kapljice pod raznimuglovima, zavisnosti od boje. I kada sepogleda na ove boje u dugi, vidi se da su one tako rasporedene da se crvena nalazi na vrhu, a ljubicasta nadnu duginog spektra. Duga se moze videti samo kada u isto vreme pada kisa i sija sunce i kada se posmatrac nade izmedu ove dve pojave. Posmatrac treba da bude izmedu Sunca i kisnih kapi i to tako da mu se Sunce nalazi iza lrda. Sunce, posmatracevo oko i centar duginog luka jesu u pravoj liniji.

Zasto led pliva u vodi?

Led je cvrst, a voda je tecna. Kada je temperatura dovoljno niska, voda se pretvara u led. Prilikom smrzavanja voda se znatno siri. Od 10 l vode dobija se 11 l cvrstog leda. Predmeti plivaju ili tonu pozakonu koji je prvi otkrio Arhimed, grcki matematicar iz III veka pre nove ere. Ovaj zakon, poznat kao,,Arhimedov zakon", kaze da svako telo potopljeno u tecnost gubi od svoje tezine onoliko koliko iznosi tezina njime istisnute tecnosti. Zato se otprilike 9/10 ledenog brega nalazi pod vodom, zato je ustvari ve'i nego sto nam izgleda kad ga vidimo. Pod pritiskom led se moze otopiti iako je temperatura blizu tacke mrznjenja, ali se brzo ponovo smrzava kada ga oslobodimo pritiska. Kada naprimer pravite snezne grudve, u vasoj se ruci, pod pritiskom, otope neke pahuljice, ali se ponovo smrzavaju i stvaraju tvrde grudve kada ih vise ne stiskate.

Da li ce porasti visina svetskog okeana, ako se otope svi plivajuci ledovi? Kako se to moze dokazati eksperimentom?

U casi sa vodom do vrha, pliva kocka leda. Led se topi, a visina vode ostaje ista. 

Will see level grow up when all swiming ice melt? How you explain that with experiment?

In the glass with water, you put one pice of ice. Ice is melt but hight of water is same.